Poremećaj sna obično karakterišu simptomi kao što su nemogućnost opuštanaj u krevetu, zatim uznemirene misli, nemogućnost da se nađe udoban položaj, nepetost mišiča, vegetativni simptomi poput lupanja srca itd.
Vitalni organi takođe pate od nedostatka odmora jer su funkcije lečenja i oporavka koje se odvijaju tokom noći takođe ugrožene.
Rezultat hronične nesanice je umor i umor dan posle.
Nakon termina krioterapije dolazi do povečanja mišićnog metabolizma i psihološke smirenostim koja pomaže da zaspite i da nastavite da spavate tokom cele noći.
Izlaganje niskim temperaturama proizvodi endorfhin, hormon koji kontloliše obrazac spavanja. Ovaj hormon se proizvodi u mozgu i takođe je poznat kao neurotransmiter i distribuira se kroz nervni sistem da bi radio među nervnim ćelijama.
Još jedan od hormona odgovornih za ciklus spavanja i buđenja je norepinefrin koji igra ulogu proizvodnje novih neurona u mozgu. Ovaj hormon je takođe odgovoran za opšte raspoloženje i pamćenje.
Izlaganje velikoj hladnoći tokom tretmana dovodi do lučenja ovih hormona što umnogome doprinosi poboljšanju sna, pogotovo kod ljudi koji pate od nesanice.
Krioterapija se u ove svrhe koristi više od 150 godina. Naglo rashlađivanje glave i vrata sužava krvne sudove (vazokonstrikcija) čime se smanjuje upala i osetljivost na svetlost i bol.
Jedan od najokrepljujućih tretmana za lečenje bolova u leđima je krioterapija. Čak i nedelju dana nakon tretmana, mnogi koji pate od bolova u leđima kažu da još uvek mogu da osete olakšanje koje su dobili krio terapijom.
Tri glavna razloga zašto kriosauna deluje tako dobro sa problemima bolova u leđima:
Izlaganje ultra hladnim temperaturama tokom sesije krioterapije izaziva fiziološke hormonalne reakcije.
„Srećni“ hormoni, poput adrenalina, noradrenalina i endorfina preplavljuju sistem, a negativni uticaj povišenog kortizola (hormon koji izaziva stres) je značajno smanjen.
Ljudi se osećaju euforično kada im se mozak oslobodi sakatok stiska kortizola. Uživaju u osećaju opuštenosti, povišenog raspoloženja, poboljšanja pamćenja, novootkrivene energije i poboljšanog sna, koji mogu trajati i nekoliko nedelja nakon samo par sesija u krio komori.
Krioterapija je visoko efikasan tretman protiv bolova u zglobovima i mišićima, to je čini savršenim lekom za ljude koji pate od artiritisa. Umesto da cilja jedan po jedan zglob, krioterapija istovremeno nudi olakšanje celom telu. Usled povećanja brzine protoka krvi i brojnih procesa koji se odvijaju u telu usled krioterapije, toksini skladišteni u zglobovima izbacuju se u krvotok, tada ih jetra i bubrezi filtriraju iz tela, smanjujući bol i upalu.
Otok u i oko zglobova je problem sa kojim se suočavaju mnogi ljudi koji boluju od artritisa, ako se ne leči ovaj otok može smanjiti obim pokreta i otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Krioterapija smanjuje otok i upalu aktiviranjem limfnog sistema. Niske temperature čine da se limfni kanali skupljaju, pumpajući limfu kroz telo i izbacujući toksine i ćelijski otpad. U isto vreme krvni sudivi se šire omogućavajući da više belih krvnih zrnaca dođe do tog područja, oni će uništiti sve opasne supstance u limfi i smirit upalni odgovor tela.
Krioterapija se pokazala kao brza i laka procedura za ublažavanje bolova za osobe koje pate od burzitisa, smanjuje se upala i osecaj olakšanja je trenutan.
Još jedna od prednosti krioterapije je ta što pozitivno utiče i na reumatoidni artritis, za koji je poznato da izaziva epizode burzitisa.
Kada Vas nešto boli, nervni impulsi šalju poruke mozgu da bolujete, hladnoća usporava nervne impulse tako da bol postaje minimalizovan.
Krioterapija takođe pomaže u smanjenju otoka, tkiva oslobađaju hemikalije zbog čega se okolni krvni sudovi šire, krioterapija radi suprotno, čini da se vaši krvni sudovi sužavaju i na taj način smanjuje otok. Dolazi do smanjenja brzine metabolizma u ćelijama što im daje veće šanse za preživljavanje nakon povrede i takođe im omogućava da se regenerišu.
Ovo pomaže da se više ćelija oporavi, sve to dovodi do bržeg i delotvornijeg oporavka. Čim završite sa tretmanom krvni sudovi se šire, obogaćena krv (hormonima, kiseonikom i enzimima za lečenje) se vraća u ostatak tela. Krv teče brže i to pomaže linfnom sistemu da radi efikasnije što pomaže u procesu zarastanja.
Endrofini, hormoni sreće, su veoma specifični neurotransmiteri, koji omogućuju telu da prevaziđe samo sebe.
Krioterapija uzrokuje da telo oslobađa više endorfina nego što to obično čini. Kako unutrašnja temperatura tela značajno opada, naš mozak i drugi organi oslobađaju određene hormone, kao i moždane hemikalije, kao što su endorfini, dopamin, serotonin i oksitocin (hormoni sreće).
Visoke koncentracije endorfina u mozgu proizvode osećaj euforije, povećavaju osećanje zadovoljstva i suzbijaju bol, kako fizički tako i psihički.
„Srećni“ hormoni, poput adrenalina, noradrenalina i endorfina preplavljuju sistem, a negativni uticaj povišenog kortizola (hormon koji izaziva stres) je značajno smanjen.